Док над гором Романијом са истока руди зора
While the rosy-fingered dawn was rising up the steep of Romanija Mountain,
Један српски јунак рањен испод витког лежи бора.
One Serbian hero was lying under a slender pine tree.
Над јунаком рањенијем, бор склопио своје гране
The pine tree folded its branches over the wounded hero,
А под њиме земљу црну, крв из љуте кваси ране.
While the blood from his deep wounds drenched the black soil under him.
Зна да га смрт стравична вреба оком из прикрајка,
He knew that death was peering thought its grim eye at him,
И да живог више никад видети га неће мајка.
And that his mother would never see him alive again.
Орао се једна на врх бора тога спусти
One eagle perched on the crown of that pine tree,
А витез му тихим гласом овако рече и изусти:
And in a soft voice the knight thus said to him and uttered:
Ај полети сури орле ка Палама и Соколцу и понеси вест тужну мојој мајци и оцу.
Ay, eagle, fly toward Pale and Sokolac, and convey the sad news to my mother and father.
Реци да сам остао тамо где се љута бије битка, тамо где се крвљу и сузама брани Република Српска
Tell them that I stay forever to rest there where a fierce battle is fought, there where the Republic of Srpska is defended with blood and tears.