Кад је Лазар пошао на Косово
When Lazar left for Kosovo,
Све Југовиће са собом је повео,
He took all the Jugovićs along with him,
И десетог старог Југ Богдана,
And the tenth, the old Jug Bogdan.*
То је било Видовога дана.
This was on the Day of St. Vitus.**
Царица их све погледом прати,
The czarina watched them go off,
Сваком жели да се дому врати.
Hoping every one of them would return home.
Руку љуби честитому књазу,
She kissed the honourable prince's hand,
Тужан осмех на њеном образу.
A sad smile upon her cheeks.
Цар је теши, немој туговати,
The czar comforted her, Don't grieve,
С Косова ћу теби вести слати.
I shall send news to you from Kosovo.
Збогом остај, полазимо сада,
Stay with God, we're leaving now,
У Господа сва је моја нада.
I'm placing all my hope in the Lord.
Косово је јунак преплавио,
The hero arrived at Kosovo,
А цар Лазар Богу се молио
And Czar Lazar prayed to God,
Па се Господ цар Лазару јави,
And then the Lord answered Czar Lazar:
Хајде царе, Господа прослави.
Come on, Czar, honour the Lord.
За Крст Часни треба да се гине
It is necessary to die for the Holy Cross,
Разуми ме, царе, Хришћанине.
Understand me, Christian czar.
Цар са војском на колена клече -
The czar and his army got down on their knees,
Опрости ми Боже, свако рече.
Forgive me, God, every man said.
Ту би Срби победу однели
There the Serbs would have taken the victory,
Ал цар Лазар земаљско не жели,
But Czar Lazar's desire was not earthly,
Већ небеско где је земља нова:
But heavenly, where the land is new,
Паде Лазар сред поља Косова.
And so, Lazar fell on the Field of Kosovo.
Из боја се нико не поврати.
None returned from the battle.
Не хтедоше мајке нарицати,
They did not wish their mothers to grieve,
Већ подижу соколиће младе:
But rather, to bring up young falcons:
Још и данас Срби тако раде!
And this the Serbs do even to this very day!