Translation of the song Смрт Милорада Поповића artist Milan Mića Petrović
Смрт Милорада Поповића
The Death of Milorad Popović
Муња сјева, црна земља јечи,
Lightning was flashing, the black earth was shaking
На Козари и Пољу Лијевчи,
At Kozara and Lijevče Field.
Играју се муње и облаци,
The clouds and lightning were dancing,
А по пољу падају јунаци.
While on the field heroes were falling.
Борбу воде Дражини четници
A battle was raging between Draža's Cheniks
И Титови црвени злочинци.
And Tito's red villains.
Наваљује банда са свих страна
From all sides armed bands were pouring in,
Од хрватских усташа и од титови партизана.
Croatian Ustašas and Tito's Partisans.
Јуриш врши Гатачка бригада,
The Gacko Brigade made its charge,
Крв се лије, омладина пада.
Its blood was spilt, its youths perished.
Две ноћи и два бела дана,
For two nights and two white days,
Љута борба траје без престанка.
The fierce battle dragged on without a respite.
На јуришу у сред оркшаја
In the midsts of the field of destruction,
А из ладне смрти загрљаја
And from the icy embrace of death,
Одјекује поклик и команда
Rang out the shouts and commands
Поповића славног Милорада:
Of noble Milorad Popović:
“Напред браћо док нас је једнога
Forward, brothers, as long as there is one of us standing,
За слободу и за Краља свога;
For Liberty and for our King!
Смрт презрите, не бојте се рана
Scorn death, fear not wounds;
То је увек било код нас Гачана.”
This has always been the way with us Gačani!*
И још нешто рећи хотијаше
He would have wished to say more,
Али га љуте ране савладаше.
But he was overcome by grave wounds.
Погоди га партизански метак
He had been hit by the Partisan's bullet,
И усташко метак још продуби му ране.
And then the Ustasha's bullet deepened those wounds.
Живот даде милом роду своме,
For his beloved kin he lay down his life
На Лијевчу Пољу крвавоме.
Upon the bloody Field of Lijevče.
Одужи се својој отаџбини,
He is owed a debt by his homeland,
Своме Гацку и Херцеговини.
His Gacko and his Herzegovina.
Нек ти буде лака земља црна,
May the black soil be light upon you,
И захвална мајка Отаџбина.
And your Motherland grateful.
Вечна слава, дични Милораде,
Eternal glory to you, proud Milorad,
Нека ти виле на гроб цвеће саде.
May the fairies plant flowers at your grave.
Капетан Милорад Поповић (1913 - 1945), командант Невесинњског корпуса, рођен је Гацку, у Херцеговини. Његов отац, Марко Поповић био је учесник Првог Светског рата и он је унео први српски барјак у ослобођени Београд 1918. године, комунисти су га обесили 1944. у Гацком. Милорад је био поручник Краљеве гарде у Краљевини Југославији. Априлски рат га је затекао у Београду, успео је да избегне заробљеништво после слома јуогсловенске војске и одбегао је у Гацко. Био је један од вођа устанка против Италијанских фашиста и усташа 1941. године. Дража је 1942. стиго у Херцеговину где врши сморту четничких јединица и тада поставља Милорада за команданта Невесињског корпуса. 6. априла 1945. на Козари Милорад је погину у борби четника против усташа и комуниста.
_____________________