Иду у строју два војника, отац и син, дирљива слика.
In a company there march two soldiers, a father and son - a touching image.
Прешли су преко албанских гора, стигли до Јонског мора,
They crossed over the Albanian mountains
Тамо у земљи нара и крина, изгуби отац јединог сина.
And reached the Ionian sea.
Војвода Степа на коњу јаше,
Vojvoda Stepa is riding his horse,
Душмани белом заставом маше!
The enemy are waving a white flag!
Кренули Срби испред Солуна, промаши оца триста плотуна,
The Serbs marched to Salonica, three hundred volleys missed the father,
Или на врху Кајмакчалана, нога му поста крвава рана,
But on the summit of Kajmakčalan, he got a bloody wound in his leg.
Сеците, браћо, тако вам Бога, кад немам сина, шта ће ми нога?
Cut away, brothers, as by God you please; when I am without a son, what is a leg to me?
Војвода Степа на коњу јаше,
Vojvoda Stepa is riding his horse,
Душмани белом заставом маше!
The enemy is waving a white flag!
Довезла оца волујска кола, пред једну кућу што беше школа,
The ox cart carried the father before a house which used to be a school...
Некада школа, болница сада, спаљеног, пустог Пирота града,
Once a school, now a hospital of the burnt, deserted city of Pirot.
Депешу шаље војник без чина, не чекај, љубо, мене и сина.
The soldier without rank sent home a telegram: don't wait, my dear, for me and our son.
Војвода Степа на коњу јаше,
Vojvoda Stepa is riding his horse,
Душмани белом заставом маше!
The enemy are waving a white flag!